Holandska kompanija Surfshark objavila je rezultate istraživanja pod nazivom “Indeks kvaliteta digitalnog života” za 2022. godinu. U istraživanju je učestvovalo 117 zemalja sveta a rangiranje se vršilo prema sledećih 5 faktora:

• pristupačnost interneta
• kvalitet interneta
• elektronska infrastruktura
• elektronska sigurnost i
• elektronska vlada/uprava.

S obzirom na to koliko je kvalitet digitalnog života bitan faktor u freelancingu, hajde da vidimo gde se nalazimo.

BiH se nalazi na 80. mestu na globalnom nivou od ukupno 117, a u Evropi na poslednjem, 38. mestu. U poređenju sa prethodnom godinom, ukupno stanje se pogoršalo i ove godine smo za 5 mesta niže nego prošle godine kada gledamo svetsku rang listu, a posmatrajući samo Evropu, pali smo sa pretposlednjeg 37. na 38. mesto.

Pred vama je Top 10, a zanimljivo je da se 7 od 10 zemalja sa najvišim indeksom kvaliteta digitalnog života nalazi u Evropi, a samo 18 od 50 najboljih zemalja se nalazi izvan.

Ako posmatramo lidere u pojedinačnim oblastima, situacija je sledeća:
– Kvalitet interneta je najbolji u Čileu
– Najbolja elektronska infrastruktura je u Danskoj
– Elektronska sigurnost je na najvišem nivou u GrčkojNajbolju e-vladu i upravu imaju SAD
– Cenovno najpristupačniji fiksni internet je u Jermeniji
– Najbrži fiksni internet ima Singapur, a najbrži mobilni interet UAE.

Još jedna zanimljivost:

na svetskom nivou, u proseku, ove godine je potrebno da radimo 6 minuta duže nego prethodne godine da bismo sebi mogli da priuštimo najpristupačniji fiksni internet, a dva minuta kraće da bismo priuštili najpristupačniji mobilni internet. U Izraelu ćete naći najjeftiniji interet, a najskuplji se nalazi u Kamerunu. U Izraelu se do fiksnog interneta dolazi za 19 minuta rada u proseku, dok u Kamerunu ljudi za fiksni internet moraju da rade neverovatnih 26,1 sati.

Što se zemalja regiona tiče, Crna Gora je 37. u Evropi i 75. u svetu, Srbija 31. u Evropi i 48. u svetu, a Hrvatska 24. u Evropi i 31. u svetu. U Crnoj Gori, u odnosu na prethodnu godinu, internet je cenovno pristupačniji ali je kvalitet interneta gori, u Srbiji je takođe pristupačniji ali je popravljen i kvalitet, a u Hrvatskoj je kvalitet popravljen a pristupačnost ostala ista kao i prethodne godine. Od zemalja regiona, Hrvatska je jedina koja je svoj globalni plasman na ovoj listi popravila za 6. mesta dok ostali, uključujući i nas, beleže pad.

Kada detaljnije posmatramo naše rezultate iz prethodne godine, vidimo sledeće:

• U odnosu na 2021. godinu pali smo sa 36. mesta na 54. mesto u oblasti pristupačnosti interneta (definisana je količinom vremena koja je ljudima potrebna da rade da bi sebi mogli da priušte internet vezu).
• Kvalitet interneta se u odnosu na 2021. godinu povećao, i sa 91. mesta skočili smo na mesto broj 78. (definisan je brzinom i stabilnošću internet veze).
• Elektronska infrastruktura je pojačana, te smo se ove godine našli na 69. mestu u odnosu na prethodnu godinu kada smo bili na 71. mestu. Infrastrukturna ocena zasnovana na tome koliko je dobro razvijen i inkluzivan pristup električnoj energiji.
• Što se tiče sigurnosti na internetu, stanje je daleko gore ove godine nego prošle, sa 54. mesta zabeležen je pad na 77. mesto (odnosi se na to koliko se ljudi osećaju sigurno i zaštićeno, kao i na pitanja kibernetičke sigurnosti kao što su privatnost i sposobnost suprotstavljanja sajber kriminalu).
• Elektronska vlada i uprava i dalje bez pomaka, 89. mesto prošle godine kao i ove, a odnosi se na digitalizaciju državnih usluga u zemlji.

Poražavajući podatak je da ne samo da se nalazimo na nezavidnom poslednjem mestu u Evropi po opštem kvalitetu digitalnog života, već i da beležimo najveći pad na rang listi što se tiče sigurnosti na internetu, sa 56. mesta na 95. mesto. Najviše prostora za napredak imamo u oblasti digitalizacije e-uprave, koja je ujedno i najslabija tačka Bosne i Hercegovine. Ovo nam je odličan odgovor na pitanje “Odakle početi sa promenama?” kako bismo popravili kvalilet digitalnog života i plasman na ovoj rang listi.

Više detalja na surfshark.com/dql2022

Svake srijede je #freelancesrijeda u kojoj vas vodimo u svijet freelancinga zajedno sa Beecreative.ba.

Kako na tržištu freelancinga konkurencija i potražnja postaju sve veće, tako i moć samopromocije stiče posebno važno mjesto u pozicioniranju pojedinaca.

Stock fotografija je jedno od najkreativnijih freelance zanimanja, a njena prednost je mala potreba za ulaganjem, netipična radna rutina, nezasitno tržište i ogromne mogućnosti.

Prvi korak u freelancing-u je sticanje neophodnih vještina za izlazak na tržište.

Poreska uprava Republike Srpske nedavno je ponovo pozvala freelancer-e da registruju svoju djelatnost i prijave prihode iz inostranstva.

Jedno od vrlo čestih pitanja preduzetnika koji su tek registrovali svoju djelatnost tiče se ugovora koje moraju sklopiti nakon otvaranja firme, te koji je najbolji način da se zaštite od nepredviđenih situacija u poslovanju.

Gdje aplicirati za sredstva za registraciju tvog freelance poslovanja?

Važan korak ka freelancing-u je dobro sačinjen profil koji prodaje.

U BiH je moguće legalno raditi kao freelancer, a na ovom mjestu saznajte i kako.